menu
Labud i Gavran [SERBIAN]

Labud i Gavran

Raša Todosijević, 04.11.2011, Beograd


Ono što je novo, ono što je naša nauka spoznala u poslednjih dvadesetak godina, jeste saznanje da će širenju vaseljene jednom ipak doći kraj.  Iznemogli kosmos će prestati da se širi; skljokaće se starina sam od sebe. Tu se zato javlja Teorija Konačnog Preokreta, Teorija o Kraju Širenja ili Teorija o Centripetalnom Sažimanju i potom nestanku vaseljene. Biće to vreme nestanka svih vaseljena. Sve će se vaseljene svesti na zastrašujući i našem slabašnom umu nepojmljivi singularitet veličine Kinder Jajeta (Kinder Überraschung). To će se dogoditi za  820 9000 milijardi godina.  Pošto ne postoji nešto kao Središte Univerzuma prirodno je da će doći do stvaranja nekoliko medjusobno udaljenih ili titanskih kvazi-singulariteta, zahuktalih crnih rupa, koje će na koncu, a sve istog časa, biti spremne za nove primordijalne napetosti a potom za nove serije prasaka i za nov i veličanstveni ciklus širenja materije po onom prethodno doslovno ispražnjenom prostoru ili ne-prostoru i ne-vremenu u kome smo mi nekad davno, veoma davno, lepo živeli; kako ko, dabome!

*   *   *

Pab u koji sam se tog jutra uputio zove se “The Raven”.

 – a ne znam tačno kako da opišem razliku izmedju  ovog “danas”, baš dok pišem ove redove ili dok opisujem ono šta mi se jednog  jutra dogodilo, i onog čitaočevog “danas”, meni možda nedostupnog ”sutra”, kad on bude otvorio  neku ofucanu knjigu i potom započne sricati ove moje starinski pisane redove –

Nekih stotinak godina ranije, taj se londonski brlog kraj glibne i smrdljive džade Bayswater, zvaše “The Swan”. “Nešto pre toga”, nekih desetak godina pre toga, neki ljudi tvrdiše, ne baš zasigurno, i ne baš pouzdano, da mu prvobitno ime beše “The Swan's Nest”.  Nikako mi neće biti jasno kako je došlo do toga da se labud s vremenom pretvorio u gavrana; zašto je belo postalo crno i kako je patka postala – za čudo božije – crna ptica, crna pevačica.

*   *   *

Nije bilo teško naslutiti da će akademske cepidlake poćeti da svaljuju svoje šašave prigovore na naslov priče ili, tačnije, na redosled ptica u tom naslovu. Ja sam imao u vidu uobičajeni sled: Eros a potom Tanatos.


Nova Verzija

LABUD I GAVRAN

Raša Todosijević, 04.11.2011, Beograd


Ono što je novo, ono što je naša nauka spoznala u poslednjih dvadesetak godina, jeste saznanje da će širenju vaseljene jednom ipak doći kraj. Iznemogli kosmos će prestati da se širi; skljokaće se starina sam od sebe. Tu se zato javlja Teorija Konačnog Preokreta, Teorija o Kraju Širenja ili Teorija o Centripetalnom Sažimanju i potom nestanku vaseljene. Biće to vreme nestanka svih vaseljena. Sve će se vaseljene svesti na zastrašujući i našem slabašnom umu nepojmljivi singularitet veličine Kinder Jajeta (Kinder Überraschung). To će se dogoditi za 820 9000 milijardi godina. Pošto ne postoji nešto kao Središte Univerzuma prirodno je da će doći do stvaranja nekoliko medjusobno udaljenih ili titanskih kvazi-singulariteta, zahuktalih crnih rupa, koje će na koncu, a sve istog časa, biti spremne za nove primordijalne napetosti a potom za nove serije prasaka i za nov i veličanstveni ciklus širenja materije po onom prethodno doslovno ispražnjenom prostoru ili ne-prostoru i ne-vremenu u kome smo mi nekad davno, veoma davno, lepo živeli; kako ko, dabome!

* * *

Pab u koji sam se tog jutra uputio zove se “The Raven” – a ne znam tačno kako da opišem razliku izmedju ovog “danas”, baš dok pišem ove redove ili dok opisujem ono šta mi se jednog jutra dogodilo, i onog čitaočevog “danas”, meni možda nedostupnog ”sutra”, kad on bude otvorio neku ofucanu knjigu i potom započne sricati ove moje starinski pisane redove.

Nekih stotinak godina ranije, taj se londonski brlog, kraj glibne i smrdljive džade Bayswater, zvaše “The Swan”. Nešto pre toga, nekih desetak godina ranije a, neki ljudi tvrdiše, ne baš zasigurno, da mu prvobitno ime beše “The Swan's Nest”. Nikako mi neće biti jasno kako je došlo do toga da se labud s vremenom pretvorio u gavrana; zašto je belo postalo crno i kako je patka postala – za čudo božije – crna ptica, crna pevačica.

* * *

Nije bilo teško naslutiti da će akademske cepidlake poćeti da svaljuju svoje šašave prigovore na naslov priče ili, tačnije, na redosled ptica u tom naslovu. Ja sam imao u vidu uobičajeni sled: Eros a potom Tanatos.