[PRIJEPIS]
Velepoštovana Gospodična!
Pročitav učeno djelo koje ste mi podastrieli na uvid i ocienu, duboko sam se zamislio. Umotvor taj posve rietke je vrste, a obiluje mnogim pronicljivim mislima i zrcali se u njemu množtvo ranih i preranih izkustavah. Niesam kadar ovoga časa odrediti stvarnu valjanost toga spisa, ali scienim da je u njemu dah pisca bio većma 
uzbuđen negoli je to uobičajeno medju redovima modernih pisacah. Mniem stoga da je istinoljubivost teoretičnih postavakah u spomenutomu spisu uvelike subjektivne naravi. Ponaosob se to dotiče čistoložkih razglabanja. Van je svake sumnje da su ta razglabanja potekla iz empiričkih zaključakah, a poduprieti su isti intimno historičkim usporedbama. Jedka pak kritičnost pojedinih stavakah spomenutoga umotvora po svoj će prilici pisca tih redakah dovesti u težke i delikatne položaje. Ufam se da će takva orientacija toga pisca zasigurno dovesti do stajališta sa kojega će mu se na sviet i obstanak pružiti uzvišene perspektive. Unatoč svemu!
Oštroumne analyze prakse i okolnostih u kojima se odvija djelatnost zanata čistača, a napose prikazi klasnih konsekvencijah obavljanja čistačke profesije, vriedni su osobito pažnje. Oni čak mogu djelovati i poučno, didaktično. No, misliti je pritom da je svaka poučnost ambivalentna (dvovaljana) i tiče se jednako svojega predmeta kao i njegova vinovnika… da, oprostite… : svojega vino-vnika. To jest: svaka nas pouka poučiti može o nekom izkustvu kao i o bitku i biću onoga koji poučava! Te se pak dvie stvari megjusobno temeljno mogu razlikovati.
Ne nalazim u vašoj cienjenoj ponudi nikakva prava da piscu gornjega spisa podielim ma kakve savjete i uputstva. Ne razpolažem, naime, nikakvim sistemom stavova koji bi mogli biti universalnoga značaja. Suprotivno teoretičnim sistemima stoje premnogi elementi iluzija svakodnevnoga bitka. Računajuć pako s iluzijami kao najkonretnijim činiocim naše sviesti, ipak, ipak: preporučam obraćanje više pažnje bezsmislu (nonsens) i neprisutnosti (absentia). Spremnost na poraz i napuštanje svijuh ufanja čistačkom staležu donosi istome – doduše – izvjestnu slobodu odlučivanja u praktičnih odnosih, no glavni bi i ponajbolji plod toga stava trebao biti vlastiti mir i neangažiranost.
Nadajuć se i drugim viestima o umnoj djelatnosti pisca gornjega spisa, molim Vas da primite izraze mog osobitog poštovanja.

Uviek Vam na razpolaganju Vaš
U Zagrebu, dne 10. IX. 1864.
Tajnik Studia G u m.